Ajnštajnijum

od Admin u 13-03-2019 u Hemijski elementi

Ajnštajnijum

hemijski_element_ajnstajnijum

 

Ajnštajnijum je aktinoid. Njegov latinski naziv je einsteinium, zbog čega je njegova hemijska oznaka Es. Ovaj hemijski element ima atomski broj 99, što znači da ima 99 protona u svom jezgru (nukleusu). On je 99. od 118 hemijskih elemenata koji su danas poznati.

Ajnštajnijum ima atomsku masu 252, a na sobnoj temperaturi je tečan, srebrne boje. Tačka topljenja mu je 860° C, dok mu je tačka ključanja, kako se pretpostavlja 996° C.

Ajnštajnijum se ne nalazi u Zemljinoj kori. 

Izotopi ajnštajnijuma   

Prvi identifikovani izotop 253Es ima poluživot od 20.47 dana. Najduži polu-život od 472 dan ima izotop 252Es. Najstabilniji izotop je 252Es.

Izotopi ajnštajnijuma se koriste samo za naučna istraživanja o proizvodnji viših transuranskih elemenata, kao i za studije o aktinidima. Eksperimenti i studije o ajnštajnijumu su izuzetno teški i komplikovani zbog zračenja i toplote koju ispuštaju ajnštajnijumovi izotopi.

Nastanak ajnštajnijuma

Prva proba hidrogenske bombe nazvane Ajvi Majk izvršena je 1. novembra 1952. godine. Hidrogenska bomba je bačena na Elugelab, atolsko ostrvce u Pacifiku, koje je pripadalo Maršalskim ostrvima. Ovo je bila prva prava proba hidrogenske bombe, i nosila je nadimak "kobasica". Proba je bila uspešna, ali je ostrvce potpuno zbrisano sa lica zemlje, a tek 1980. godine ovo područije je proglašeno bezbednim za život.

Nakon probe sakupljeni materijal je odnet na analizu na Univerzitet Kalifornije u Berkliju. Tim naučnika koji je proučavao ovaj nuklearni otpad predvodio je naučnik Albert Giorso. Nakon samo mesec dana proučavanja otkriveno je oko 200 atoma radioaktivnog ajnštajnijuma, međutim, otkriće ovog elementa je publikovano tek sredinom 1955. godine.

Kako je ajnštajnijum dobio ime?

Ajnštajnijum je dobio ime po nobelovcu Albertu Anštajnu. Zvuči ironično, s obzirom da je sam Ajnštajn bio pacifista i veliki protivnik hidrogenske bombe.

albert_ajnstajn

Ono što ga ipak vezuje za hidrogensku bombu je pismo Ruzveltu, koje je napisao 1939. godine u kome ga je upozorio da bi Nemačka mogla da proizvede nuklearno oružje, i da bi zbog toga trebalo započeti sa proučavanjem nuklearne fisije u vojne svrhe. Proučavanje nuklearne fisije je preraslo u čuveni projekat Menhetn, u kome Ajnštajn nije učestvovao, a kasnije je i zažalio zbog toga što je napisao to pismo.